www.lawyer.rs-info

Sadržaj ovog sajta je informativan, promocija dobrih namera i dobre prakse advokature i približavanje rada Evropskog suda za ljudska prava. Sadržaj sajta cine iskljucivo stvari koje su javno dostupne, i kao takve slobodne za preuzimanje.
Radno vreme:08-14 ,ponedeljak, utorak i cetvrtak od 19-21 prijem stranaka.

kontakt
Evropski sud

ŠTA JE EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?

cour

Evropski sud za ljudska prava je me?unarodni sud sa sedištem u Strazburu. Broj sudija je jednak broju zemalja ?lanica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Savet Evrope trenutno ?ini ?etrdeset šest država ?lanica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sara?uje sa Sekretarijatom koji uglavnom ?ine pravnici iz zemalja ?lanica. Oni su tako?e potpuno nezavisni od svojih zemalja i ne predstavljaju podnosioce predstavki niti zemlje.
Forma predstavke word 35 kb (klik na ikonicu)
Formular punomo?ja
pdf 75 kb pdf
Kratki vodi? kroz ESLJP- 
Publikacija Saveta Evrope
Donna Gomien
pdf 1,1 MB
Evropska Konvencija word 200kb


Glossary-Re?nik engl.-srpski pravnih izraza i termina koji se upotrebljavaju
pred Evropskim sudom pdf 1,1 mb

 

 

 

ODABRANE PRESUDE ESLJP- Izdava?:Savet EvropeKancelarija u Beogradu Sin?eli?eva 9, 11000 Beograd
www.coe.org.rs

 Knjiga I - 2,58mb-pdf
 Knjiga II - 2,38mb - pdf
 Knjiga III - 1,33mb - pdf

 

- predmeti u toku pred ESLJP

 

ŠTA JE EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA?

Evropska konvencija o ljudskim pravima je me?unarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje ?lanice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava na?in njegovog funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država ?lanica.


ŠTA RADI EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?

Sud primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Njegov zadatak je da obezbedi da države ?lanice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da je država ?lanica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu. Presude su obavezuju?e: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom.


KADA SE MOŽETE OBRATITI EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA?

Možete podneti predstavku Sudu ako smatrate da ste li?no i direktno bili žrtva kršenja prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti u?injena od strane zemlje potpisnice Konvencije.


KOJA PRAVA SU ZAGARANTOVANA KONVENCIJOM I NJENIM PROTOKOLIMA?

Konvencija garantuje, pojedina?no:

* pravo na život;
* pravo na pravi?no su?enje u gra?anskim i krivi?nim postupcima;
* pravo na slobodu i bezbednost li?nosti;
* pravo na slobodu izražavanja;
* pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti;
* pravo na slobodu udruživanja;
* pravo na slobodu okupljanja;
* pravo na efikasan pravni lek;
* pravo na mirno uživanje imovine;
* pravo na slobodne izbore.


ŠTA KONVENCIJA I NJENI PROTOKOLI ZABRANJUJU?

Konvencija zabranjuje, pojedina?no:

* mu?enje i ne?ove?no ili ponižavaju?e postupanje i kažnjavanje;
* ropstvo ili ropski položaj i prinudan rad;
* diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom;
* proterivanje sopstvenih državljana od strane države ili spre?avanje njihovog ulaska u zemlju;
* kolektivno proterivanje stranaca.


KOJI SE USLOVI ODNOSE NA VAS LI?NO?

* Morate biti neposredno i li?no žrtva navodnog kršenja jednog od prava garantovanih Konvencijom. Ne možete podnositi generalne pritužbe na zakon ili postupak, npr. ako ih smatrate nepravednim; niti se možete žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a Vi ste njihov zvani?ni predstavnik).

* Kršenje prava mora biti po?injeno ²u nadležnosti² - od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija, što obi?no zna?i unutar njene teritorije. Ne morate biti državljanin neke od država ?lanica Saveta Evrope.

* Možete biti pojedinac ili pravno lice poput preduze?a ili udruženja.


DA LI POSTOJE NEKI USLOVI ZA PODNOŠENJE PREDSTAVKE, A ODNOSE SE NA NACIONALNE SUDOVE?

* Da. Morate iskoristiti svaki pravni lek unutar države koji bi mogao da pomogne u obešte?enju u predmetu povodom kojeg podnosite predstavku (ovo obi?no zna?i obra?anje nadležnom sudu, uz podnošenje žalbe, odnosno žalbe višem sudu i vrhovnom sudu).

* Nije dovoljno samo upotrebiti pravne lekove. Tokom postupka pred nacionalnim sudovima, tako?e, morate ista?i vaše primedbe na poštovanje Konvencije (one koje navodno predstavljaju kršenje Konvencije).

* Imate samo šest meseci da od dana donošenja kona?ne presude u doma?em pravosu?u (generalno gledano, presuda najvišeg suda) podnesete predstavku. Nakon tog perioda vaša predstavka ne može biti prihva?ena od strane Suda.


PROTIV KOGA MOŽETE ULOŽITI PREDSTAVKU?

* Protiv jedne ili više država potpisnica Konvencije koja(e) je (su), po Vašem mišljenju (kroz jedno ili više dela ili propusta) direktno uticala(e) na Vas i kršila(e) Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

* Postupak ili postupci na koje se žalite moraju biti preduzeti od strane jedne ili više javnih vlasti u državi koje se žalba ti?e (npr. sud ili administrativna uprava).

* Sud ne može razmatrati predstavke protiv fizi?kih lica ili privatnih institucija, kao što su privatne kompanije.


ŠTA MOŽE BITI PREDMET PREDSTAVKE?

Vaša predstavka se mora odnositi na jedno od prava zagarantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Navodno kršenje podrazumeva širok spektar mogu?ih situacija: mu?enje i ponižavaju?e postupanje sa zatvorenicima; nezakonitost hapšenja; nedostake u gra?anskim i krivi?nim postupcima; diskriminaciju u primeni prava; prava roditelja; nepoštovanje privatnog i porodi?nog života, doma i prepiske; ograni?enje u izražavanju mišljenja ili saopštavanja ili primanja informacija; kršenje slobode u?eš?a na okupljanjima ili demonstracijama; isterivanje ili izru?ivanje; oduzimanje imovine i eksproprijacija.


KAKO SE PODNOSI PREDSTAVKA SUDU?

Predstavka se podnosi slanjem pisma Sudu, davanjem jasnih informacija koje se odnose na predstavku ili popunjavanjem formulara za podnošenje predstavke i slanjem na slede?u adresu (predstavku ne možete podneti preko kancelarije Saveta Evrope):


The Registrar

European Court of Human Rights

Council of Europe

F-67075 Strasbourg Cedex

* Predstavku možete pisati na jednom od zvani?nih jezika Suda (engleskom ili francuskom) ili na zvani?nom jeziku jedne od zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, što zna?i i na srpskom.

* Ako podnesete predstavku faksom, dokumentaciju morate poslati i poštom.

* Nemojte dolaziti li?no u Strazbur da iznosite Vaš slu?aj usmeno. Vaš slu?aj ne?e biti brže razmotren niti ?ete dobiti pravni savet.

* Možete biti zamoljeni od strane Sekretarijata suda - Registra za dodatna dokumenta, informacije ili objašnjenja koja se odnose na Vašu žalbu.

* Formular za podnošenje predstavke treba popuniti pažljivo i ?itko i poslati Sudu. On mora da sadrži:

o kratak rezime vezan za ?injenice i žalbe;
o indikacije o tome koja prava iz Konvencije su kršena;
o pravne lekove koje ste ve? upotrebili;
o fotokopije presuda koje su ve? donete po Vašem slu?aju od strane državnih institucija (ova dokumenta Vam ne?e biti vra?ena tako da treba slati samo fotokopije);
o Vaš potpis kao podnosioca predstavke ili potpis Vašeg zastupnika.

* Ako ne želite da Vaš identitet bude obelodanjen, morate o tome odmah obavestiti Sud, iznose?i razloge za to. Odluku o tome da li ?e Vaša molba biti usvojena donosi predsednik Suda.

* U ovoj fazi postupka ne treba da Vas predstavlja advokat. Ako ipak želite da podnesete predstavku Sudu preko zastupnika, morate poslati punomo?je za njega/nju da postupa u Vaše ime.

* Pravna pomo? se preporu?uje i naj?eš?e zahteva od momenta kada je predstavka prosle?ena Vladi države ?lanice na odgovor. Savet Evrope je usvojio šemu nov?ane nadoknade za pravnu pomo? za podnosioce predstavki koji nemaju dovoljno sredstava da sami plate zastupnika. Vaš zastupnik može biti advokat s pravom bavljenja advokaturom u jednoj od zemalja ?lanica Saveta Evrope i s boravištem na teritoriji jedne od njih, ili svako drugo lice uz odobrenje predsednika ve?a.


KOJI SU GLAVNI KORACI U POSTUPKU?

* Vaš slu?aj ?e biti razmotren besplatno.

* Vi ?ete morati da snosite samo Vaše troškove (poput dnevnice advokata ili troškove vezane za istraživanje ili prepisku).

* Nakon što ste predali predstavku, možete se obratiti za pravnu pomo?. Pravna pomo? se ne odobrava automatski i novac se ne dobija odmah, ve? u kasnijim stadijumima postupka.

* Postupak se vodi pisanim putem. Stoga, obi?no nema saslušanja i o presudi donetoj od strane Suda bi?ete pismeno obavešteni.


KAKO TE?E POSTUPAK PRED SUDOM?

* Sud prvo mora da razmotri da li je Vaša predstavka prihvatljiva. Ovo zna?i da slu?aj mora ispuniti gore navedene uslove koji su predvi?eni Konvencijom. Ako uslovi nisu ispunjeni, Vaša predstavka ?e biti odbijena. Ako ste podneli nekoliko predstavki, Sud može jednu ili više proglasiti prihvatljivim i ostale odbiti. O pitanju prihvatljivosti odlu?uje odbor od troje sudija jednoglasnom odlukom. Ako o prihvatljivosti ne odlu?i odbor ili ako nije saglasan, o prihvatljivosti i suštini pojedina?nih predstavki odlu?uje ve?e od sedam sudija.

* Ako je jedna ili više Vaših predstavki proglašena neprihvatljivim, ta odluka je kona?na i ne može se promeniti.

* Ako je jedna ili više vaših predstavki proglašena prihvatljivim, Sud ?e podsta?i strane (Vi i država) da do?u do prijateljskog poravnanja. Obe strane ?e biti pozvane da do?u do sporazuma kojim ?e rešiti slu?aj. Ako nema poravnanja, Sud ?e razmatrati slu?aj u meritumu (suština spora) i odlu?iti da li je došlo do kršenja Konvencije ili ne.


NA KOM JEZIKU SE ODVIJA POSTUPAK?

Postupak pred Sudom se odvija na jednom od zvani?nih jezika Suda (engleski ili francuski), sem ako predsednik ve?a ne odobri nastavak upotrebe službenog jezika na kojem ste podneli predstavku.


KO ZASTUPA DRŽAVU PRED SUDOM?

Svaku državu u postupcima pred Sudom u Strazburu predstavlja njen državni agent (državni zastupnik), kome mogu pomagati advokati i savetnici.


PRIVREMENA MERA?

* Ve?e ili predsednik ve?a, može, na zahtev stranke ili drugog zainteresovanog lica, ili po sopstvenom naho?enju, odrediti privremene mere, za koje smatra da ih treba usvojiti u interesu stranaka ili pravilnog odvijanja postupka.

* Zahtevi za privremene mere na osnovu ?lana 39 Statuta Suda odnose se na hitne slu?ajeve, naj?eš?e na pitanja ekstradicije i deportacije.


KOLIKO TRAJE POSTUPAK PRED SUDOM U STRAZBURU?

* Sa pove?anjem broja zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, naro?ito od 1990. godine, kao i sa boljom informisanoš?u ljudi o njihovim pravima, broj predmeta se drasti?no uve?ao. Pred Sudom se, 31. decembra 2006. godine, nalazilo skoro 90 000 predmeta. Samo u 2006. godini pristiglo je više od 50 000 novih predstavki.

* Imaju?i u vidu trenutni obim posla i koli?inu pristiglih slu?ajeva, možda ?ete ?ekati i do godinu dana pre nego što Sud po?ne prvu fazu razmatranja Vaše predstavke. Neke predstavke mogu biti smatrane hitnim i biti prioritetne, posebno ako je podnosilac predstavke fizi?ki ugrožen.


ŠTA MOŽETE DOBITI OVIM POSTUPKOM?

Ako Sud utvrdi da je došlo do kršenja odredbi Konvencije, možete dobiti ²pravi?no zadovoljenje², odre?enu koli?inu novca kao nadoknadu za štetu koja Vam je naneta. Tako?e, Sud može tražiti da se preduzmu odre?ene individualnemere (kao na primer, ponovno otvaranje predmeta u slu?aju nepravi?nog postupka, uništavanja informacija dobijenih povredom prava na privatnost ili poništenja odluke o deportaciji) ili opšte mere(kao na primer, promene u zakonodavstvu ili u sudskoj praksi) koje su neophodne kako bi država ispunila obaveze koje proizilaze iz presude.

Sud tako?e može zatražiti od tužene države da Vam nadoknadi troškove koje ste imali u procesu prezentacije Vašeg slu?aja. Ako Sud utvrdi da nije bilo kršenja Konvencije, ne?ete morati da snosite nikakve dodatne troškove (kao na primer troškove ostvarene od strane tužene države).

Napomena:

* Sud nije u mogu?nosti da menja doma?e presude niti nacionalne zakone.

* Izvršenje presude nije u nadležnosti Suda. Izricanjem presude ona prelazi u nadležnost Komiteta ministara* Saveta Evrope, koji ima zadatak da nadgleda izvršenje presude i isplatu nadoknade.


DA LI JE MOGU?E PREISPITIVANJE PRESUDE?

Preispitivanje presude Evropskog suda za ljudska prava je mogu?e, ako se otkrije ?injenica koja po svojoj prirodi može da ima odlu?uju?i uticaj i koja nije bila poznata stranci, niti se može pretpostaviti da joj je bila poznata u trenutku izricanja presude. Stranka može, u roku od šest meseci od kada je saznala za tu ?injenicu, zahtevati da Sud preispita presudu.


GDE MOŽETE VIDETI DRUGE, VE? DONETE PRESUDE?

* Sve presude su javne i dostupne na internetu, u bazi HUDOC: http://www.echr.coe.int.

DA LI ODLUKE SUDA IMAJU UTICAJ NA ZAKONODAVSTVO ZEMLJE ?LANICE?

Da. Više država je preduzelo zakonske mere kao posledicu presude u skladu s Konvencijom:

Austrija je modifikovala zna?ajne odeljke svog zakona o krivi?nom postupku, i svoja uputstva o postupanju sa zatvorenicima u bolnicama, kao i ceo sistem honorara za pravnu pomo?;

Belgija je usvojila dopune zakona o skitnicama i donela mere za subvencioniranje škola na francuskom jeziku u flamanskoj oblasti. Belgija je tako?e promenila svoj gra?anski zakonik da bi dala jednaka prava bra?noj i vanbra?noj deci;

Danska je usvojila dopune zakona o starateljstvu nad vanbra?nom decom;

Francuska je usvojila zakon o prisluškivanju telefona;

Gr?ka je usvojila dopune zakona o lišavanju slobode pre su?enja;

Italija je u svoj zakon o krivi?nom postupku usvojen 1988. uklju?ila odredbe kojima prisustvo advokata odbrane postaje obavezno u sudskim postupcima, uklju?uju?i i žalbe kasacionom sudu;

Holandija je usvojila dopune vojnog krivi?nog zakona i zakona o lišavanju slobode duševnih bolesnika;

Švedska je usvojila dopune zakona o obaveznom verskom obrazovanju;

Švajcarska je potpuno revidirala organizaciju svog sudstva i krivi?ni postupak u primeni na federalnu armiju i usvojila dopune gra?anskog zakonika u pogledu lišavanja slobode u popravnim centrima;

Ujedinjeno kraljevstvo je zakonom zabranilo telesno kažnjavanje u državnim školama.


ŠTA EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA NIJE U MOGU?NOSTI DA OBEZBEDI?

Sud nije ožalbeni prema nacionalnim sudovima; ne radi ponovna saslušanja, ne poništava niti menja presude.

* Sud ne?e direktno posredovati u Vaše ime sa organima države na koju se žalite.

* Sud Vam ne?e dodeliti ili platiti advokata koji ?e sastaviti Vašu predstavku.

* Ne možete podneti predstavku na kršenje bilo kojih drugih pravnih instrumenata osim na kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao što je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ili Pakt o gra?anskim i politi?kim pravima. Ne treba pomešati, na primer Evropski sud za ljudska prava i Evropski sud pravde EU sa sedištem u Luksemburgu.

* Sud Vam ne može davati informacije o propisima koji su na snazi u državi protiv koje su upu?ene Vaše žalbe.

Dodatne informacije koje se odnose na Evropski sud za ljudska prava možete na?i na internet stranici:
www.echr.coe.int

Evropski sud za ljudska prava možete kontaktirati slanjem elektronske pošte na adresu:
Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

* Mišljenja izneta u ovom tekstu ne povla?e odgovornost Saveta Evrope. Ona se ne mogu smatrati zvani?nim tuma?enjem koje obavezuje države ugovornice, organe Saveta Evrope i druge organe ustanovljene na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima.

 

Iudicis est semper in causis verum sequi, patroni nonumquam verisimile, etiam si minus sit verum, defendere.

Sudija se u sporovima uvek mora držati istine, a branilac može da brani i kada stvar nije potpuno istinita.